Gojaznost, dijabetes i maligna oboljenja

Gojaznost, više nego bilo koja druga bolest, rezultat je promena u načinu života savremenog čoveka. Te promene odnose se na sve veće korišćenje motorizovanih sredstava transporta i aparata koji smanjuju fizičko naprezanje čoveka, sedentaran način života, kao i konzumiranje visokokalorične hrane. Incindenca gojaznosti se utrostučila u poslednjih 20 godina, o čemu govori podatak da je 20-25% odraslih klinički gojazno, odnosno sa indeksom telesne mase preko 30. Zbog toga je gojaznostokarakterisana kao epidemija od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO), a najprisutnija je u najrazvijenijim državama sveta. Najveći razlog ovakvog stanja savremenog društva jeste fizička neaktivnost.
Nekoliko studija pokazalo je da aktivan način života i svakodnevna fizička aktivnost imaju
značajnu ulogu u prevenciji nastanka gojaznosti. Izolovana fizička aktivnost utiče na redukciju telesne mase i potkožnog masnog tkiva, ali u kombinaciji sa programiranim reduktivnim režimom ishrane predstavlja idealnu formulu u korekciji telesne strukture. Takođe, osobe koje su fizički aktivne lakše održavaju ili redukuju telesnu masu u dužem vremenskom periodu nego osobe koje se oslanjaju samo na redukovani režim ishrane. Najveći pozitivan uticaj koji fizička aktivnost ima na gojazne osobe odnosi se na smanjenje zdravstvenog rizika. Nekoliko istraživača je istaklo da gojazne osobe koje istraju I redovno učestvuju u nekom obliku fizičkog vežbanja smanjuju rizik od nastanka brojnih kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa i taj rizik svode na rizik osoba koje nemaju problema sa gojaznošću. Ovi podaci ukazuju da nije nezdravo biti gojazan sve dok je osoba u dobroj fizičkoj formi, a takođe nameću i pitanje da li gojaznost uzrokuje više štete ljudskom organizmu od fizičke neaktivnosti.

Dijabetes
Incidenca dijabetesa tip II je sve učestalija i često se vezuje za istovremen porast broja gojaznih.
Razlog ovakvog stanja se objašnjava sedentarnim načinom života. Sa druge strane, nekoliko istraživanja pokazalo je da fizička aktivnost utiče na smanjenje rizika od nastanka dijabetesa tip II, za 33% odnosno 50%. Hodanje, vožnja bicikla i umerene dnevne aktivnosti, (npr. rad u bašti) utiču pozitivno na koncentraciju glukoze, ali intenzivnije aktivnosti, kao što su trčanje, plivanje, sportske igre više i bolje utiču na kontrolu nivoa šećera u krvi. Dokazano je da fizička aktivnost odlaže ili sprečava progresiju intolerancije na glukozu koja dovodi do dijabetesa. Takođe, vežbanje pozitivno utiče i na osobe kojima je već dijagnostikovana ova bolest. Dobro organizovane studije u kojima je sproveden program koji je obuhvatao hodanje i vožnju bickla 3 puta nedeljno u trajanju od 30 do 40 minuta, pokazale su mali, ali značajni napredak u kontroli glukoze kod dijabetičara.

Maligna oboljenja
Različiti oblici malignih oboljenja ostaju jedan od vodećih uzročnika oboljevanja i umiranja u savremenom društvu. Učešće u nekom obliku fizičkog vežbanja smanjuje rizik oboljenja od karcinoma.Pokazano je da aktivnosti umerenog i visokog inteziteta imaju najviše pozitivnih efekata na pojavu karcinoma debelog creva, smanjujući rizik od njegovog nastanka za 40-50%. Fizička aktivnost pozitivno utiče i na smanjenje rizika od raka pluća, uz redukciju rizika od 40%. Takođe, uočen je pozitivan efekat koji fizička aktivnost ima u smanjenju rizika od nastanka raka dojki, dok na smanjenje incidence karcinoma prostate i testisa fizička aktivnost nema uticaja. Do sada je malo pažnje bilo poklanjano uticaju aktivnosti u tretmanu osoba obolelih od karcinoma. Iako još uvek nema dokaza da progresija ove bolesti može da se umanji fizičkim vežbanjem, istraživanja sprovedena do danas dokazala su da fizička aktivnost pozitivno utiče na kvalitet života, gde se najviše misli na psihološko blagostanje, smanjenje zamora i mučnine.

Napomena: deo teksta OSNOVI FIZIOLOGIJE SPORTA: Odabrana poglavlja, Drugo izdanje, Autor: Dr sci. Sergej M. Ostojić

Add Comment