Sportski suplementi: definicija

Od kada postoji takmičarski sport, sportisti pokušavaju da poboljšaju svoje sposobnosti unošenjem različitih substanci. Takve substance se nazivaju nutritivni ergogenici, nutritivni suplementi, dijetetski suplementi ili ergogena sredstva. Termin ergogena sredstva je relativno popularan, ali ergogena sredstva mogu da se odnose na bilo šta što poboljšava uspeh u sportu (dijetetski suplementi, psihološke strategije ili biomehaničke tehnike) i stoga se neće koristiti u ovom prikazu. Sa druge strane termini nutritivni suplementi ili nutritivni egrogenici ukazuju da postoji neka nutritivna vrednost ovih suplemenata, što ne označava bilo koji proizvod uzet ishranom, kao dodatak hrani, a koji ima efekte poboljšanja sportskog nastupa. mora da bude istina u svakom slučaju. Umesto toga koristiće se izraz dijetetski suplementikoji

Kofein: kakav je optimalan ergogeni potencijal?
Kofein je najčešće korišćen suplement na svetu i može se naći u kafi, čaju, koka-koli, čokoladi i raznim energetskim napicima. Efekti kofeina u telu pozitivno koreliraju sa nivoima kofeina u plazmi, koji zavisi od absorpcije, metabolizma i ekskrecije unetog kofeina. Skoro 100% oralno unetog kofeina se absorbuje i počinje da se pojavljuje u krvi 5 minuta posle unosa. Tipične eksperimentalne doze kofeina (4-6 mg/kg telesne mase) proizvode vrhunac koncentracije plazme od 6-8 g/mL (30-49 mol/L) 40-60 minuta nakon unosa i održavaju se narednih 3 do 10 sati. Ovo govori da ako se kofein unese tokom zagrevanja pred meč, nivo plazme kofeina može da se održi tokom celog meča. Dok još ostaje nejasno koje su minimalne i maksimalne efektivne doze, izgleda da je unos 2-3 mg/kg nedovoljan da dovede do ergogenih efekata kod većine osoba. Unos doze od preko 6 mg/kg ne dovodi do daljeg unapređenja sposobnosti. Mora se napomenuti, da unos kofeina može dosta da varira od pojedinca do pojedinca, u zavisnosti od stepena aktivnosti i preporučuje se individualno testiranje odgovarajuće doze. Takođe se mora napomenuti da kofein u formi kafe može da ima manje efekte nego slične doze čistog kofeina, verovatno zbog antagonističkih dejstava drugih sastojaka u kafi.

TABELA 1. UOBIČAJEN SADRŽAJ KOFEINA U PROIZVODIMA

#Artikal Sadržaj kofeina
1 Limenka Koka Kole 40 mg
2 Šolja čaja 40 mg
3 Limenka Red Bull-a (250 ml) 80 mg
4 Šolja kuvane kafe 100 mg
5 Tableta kofeina 100 mg
6 Gurana (100 ml) 100 mg

Ergogeni efekti kofeina su pripisani različitim mogućim mehanizmima, uključujući blokiranje adenozin receptora, facilitaciju centralnog nervnog sistema, povećanu aktivnost Na-K-ATP-aze, mobilizaciju unutarćelijskog kalcijuma i povećanu koncentraciju kateholamina u plazmi. Čini se da je antagonizam receptora adenozina primarni mehanizam delovanja i da to doprinosi poboljšanju performansi putem povećanja aktivnosti neurotransmitera, nivoa uključivanja motornih jedinica i transmisije u dopaminergičkim neuronima. Ipak, postoje neki dokazi koji podržavaju svaki od navedenih mehanizama kao i to da svi zajedno doprinose širokom spektru fizioloških odgovora na kofein. Mnoga istraživanja su pokazala da kofein može da bude ergogeno sredstvo u sportovima izdržljivosti, ali postoji mali broj istraživanja koji je ispitao efekte kofeina na jedan sprint, više uzastopnih sprinteva ili na uspeh u kolektivnim sportovima. Nakon unosa kofeina, uočava se povećanje u ukupnom izvršenom radu za 7% tokom sprinta od 4 i 6 sekundi na bicikl-ergometru. Ovo poboljšanje je manje ako su u pitanju trčanja (unapređenje rezultata u sprintu od 30 metara do 1.4%). Ovaj ergogeni efekat se održava ako se sprintevi ponove. Na primer, zabeleženo je povećanje od 7% u mišićnoj snazi tokom izvođenja intervalnih testova u trajanju od 2 x 36 minuta, koji su se sastojali od 18 sprinteva od 4 sekunde sa dva minuta aktivnog oporavka. Ovi rezultati su podržani od strane drugog istraživanja koje je zabeležilo da unos kofeina poboljšava i stimuliše visoko intenzivnu aktivnost u kolektivnim sportovima na uzorku takmičara u ragbiju. Suprotno ovome, druga dva istraživanja su zabeležila da unos kofeina nema efekte kada su sprintevi (10-12 ponavljanja x 20-30 m) odvojeni kratkim periodom oporavka (10-35 sekundi). Sva četiri navedena istraživanja su koristila unos kofeina u dozama od 5-6 mg/kg telesne mase. Kao rezultat poboljšanja u početnom sprintu, postoji rizik da unos kofeina može da bude ergolitičan kako se javlja zamor, verovatno zbog povećanja nus-proizvoda anaerobnog metabolizma. I zaista, u istraživanju koje je analiziralo efekte unosa kofeina u dozama od 6 mg/kg na vršnui prosečnu anaerobnu moć tokom serije Wingate testova od 30 sekundi, odvojenih pauzama od 4 minuta, pokazan je neznačajan trend poboljšanja u prvom Wingate testu i značajan trend smanjenja rezultata u četvrtom ponavljanju. Ipak, suprotno ovim rezultatima, drugo istraživanje na sličnim ispitanicima došlo je do zaključka da iako je kofein značajno poboljšao uspeh u intervalnim sprintevima, što je dovelo do povećanja koncentracije plazme laktata, ovo nije uticalo na sposobnost učesnika da održavaju nivo rada u kasnijim fazama vežbanja. Prema tome, iako je potrebno dalje istraživanje kako bi se ovaj fenomen bolje razumeo, rezultati ukazuju da unos kofeina (6 mg/kg) može da poboljša uspeh u intervalnim, ali ne i u ponavljajućim sprintevima. Dalje, izgleda da ne postoji povećani zamor zbog boljeg izvođenja na početku intervalnog vežbanja. U jednom preglednom članku se nagoveštava da ergogene doze kofeina (2-6 mg/kg telesne mase) mogu negativno da utiču na vreme reakcije i budnost, što kao posledica može da pobije željene efekte kofeina na uspeh u kolektivnim sportovima. Međutim, ovaj članak je nedosledan sa objavljenim istraživanjem jer se javljaju značajna povećanja u vremenima reakcije, merenih pre, tokom i nakon testa intervalnih sprinteva. Takođe je zabeleženo da unos kofeina poboljšava sposobnost preciznog dodavanja lopte pod pritiskom da se lopta doda brzo (zabeleženo tokom simulacije ragbi utakmice). Uobičajena upotreba sugeriše da je unos kofeina u malim dozama potpuno bezbedan. Ipak, smatra se da unos megadoza može da ima negativne efekte na zdravlje. Poznato je da kofein ubrzava rad srca i povećava krvni pritisak. Drugi neželjeni efekti kofeina su nesanica, drhtavica, glavobolja, nervoza, zavisnost, povraćanje i povremeni poremećaji rada gastrointestinalniog trakta ako se koristi jaka kafa. Takođe je zabeleženo da unos kofeina eliminiše efekte suplementacije kreatinom. Iako postoji i sumnja da kofein može da deluje kao diuretik još nije dokazano da je tako. Efekti kofeina na transport glukoze su nejasni i rezultati istraživanja na ovu temu su podeljeni tako da se ne može ništa jasno tvrditi.

Napomena: (deo teksta uzet iz CHESE data prof.dr Sergej Ostojić)

Add Comment